Пре неколико година у 2009. години прослављао је католички свет 800. година од оснивања фрањевачког реда. Од фрањевачких монаха током историје овога реда посебно се издваја име Светог Антуна Падованског чији култ је присутан широм Карпатског басена. Баш због тога је примерено да споменем и моје мало истраживање на овом делићу Карпатског басена којег називам својим домом, то јест да споменем ко и где поштује овог вољеног свеца у подунавском делу Западне Бачке. На крају турског периода су на јужни крај Доње земље ( један од мађарских израза за територију данашње Војводине) стигли фрањевци из Босне из Градоврха, околина Тузле, који су се населили у више градова Бачке, као што су Бач, Сомбор, Баја и Суботица ( из другог реда) и у барањски Мохач. Они су преузели на себе духовну бригу за поновно, од Турака ослобођено католичко становништво. Првенствено су водили рачуна о Буњевцима и Шокцима, са њима или непосредно по њиховом доласку досељено католичком становништву словенског порекла. Можда је баш због тога код ових народа дошло до првобитног ширења култа овог свеца којег су фрањевци посебно поштовали. На поменутом подручју је пре тога био познатији и раширенији култ Светог Антуна Пустињака, додуше о томе мало тога знамо где су се налазиле цркве посвећене њему. Једино знамо да је у првој половини 16. века, то јест на средини турског доба код Бача саграђена једна мала црква у касно готском стилу, њени остаци се и данас могу видети. Капелица се налази на 6 км од Бача у шумици јужно од насеља. Фрањевци су у околини тврђаве стигли 1687-88 године, али је по предању ова капелица још из ранијег периода. Балинт Шандор (Балинт 1998:154) пише:“Свети Антун Пустињак је велики заштитник болесног човека, болесне животиње који ужива велико поштовање међу људима“, па наставља: „ свети отац је и путем болница антонита у средњем веку био заштитник болесних људи“ (Балинт 1998:163), штитио је од заразних болести, од болести коже (ватра Светог Антуна), и од уједа змија. У Мађарској већ од 13. века антонити имају своје болнице. Балинт Шандор је о раширености култа у јужним деловима Доње земље написао следеће: „Морамо нагласити да је култ Светог Антуна Пустињака, званог и зимски Свети Антун услед потискивања монашког реда, код верника у многим крајевима у много чему премештен на летњег Светог Антуна, то јест Светог Антуна Падовског. Томе је увелико допринео и сам фрањевачки ред, нарочито из Босне пристигли фрањевци, стари капистранци. У Бачу, некадашњем седишту бискупије, капелица Светог Антуна Пустињака из средњег века која је била под њиховим старањем је преживела турску окупацију. По причи посећивали су је у нади за оздрављењм не само хришћани него и Турци. По предању подигао ју је један турски паша као знак захвалности јер га је један од монаха излечио од катаракте.Култни значај капелице је по нашем сазнању и данас жив. На празник оба Антуна и уторком овде долазе верници на црквени буч. „ (БАЛИНТ 1998:164-165). Од настанка дела Балинт Шандора је прошло већ доста времена па сам ја непосредно на лицу места сазнао да се данас само на дан Светог Антуна Падовског, то јест у недељу после 13-ог јуна долази овде на буч, другим данима већ одавно не. Томе је свакако допринело и то да је шумица у којој се налази капелица дуго била заштићено подручје као ловиште некадашњег председника Југославије Тита, па тако и данас само за време буча отвара своје капије. Буч се иначе одржава и у цркви Велике Госпојине у градском манастиру фрањеваца. Сегедински научник је своја сазнања добио из периодике Мађарски Сион из 1869. године (БАЛИНТ 1998:574), док је легенду капелице и Штелцер Фриђеш забележио у чланку Бач некада објављеног у Сомбору у жупанијском часопису Бачка, у броју издатог 30. маја 1883. године. Треба да се зна да су Турци освојили тврђаву Бач 27. септембра 1526. године и ако је истинита легенда о оздрављењу турског дечака, онда је и капелица настала после 1526. године. Обнову капелице су извршили 1817. године. Крст од обичног дрвета који је стајао испред ње је замењен каменим 1885. године. Али о овој капелици ћу писати у једној посебној студији.
Вредно је помена да се у овој фрањевачкој цркви налази најлепша слика свеца у читавом региону. Не уобичајена слика Светог Антуна са врећицом за новац , већ импозантна барокна слика Паулус Антониус Сенсера печујског сликара на једном од помоћних олтара. Олтар Светог Антуна су у овој цркви поставили већ 1753. године – саопштава Секулић, који је цитирајући протокол фрањевачког реда навео да су овај олтар обновили 1899. године и 1938. године. (СЕКУЛИЋ 1978:58).
Светог Антуна Пустињака су на јужним крајевима тадашње државе поштовали и у другде, на пример и у Баји фрањевци капистранци који су у новој цркви подигнутој након ослобођења од Турака, која је посвећена Светом Антуну Падовском, подигли један барокни олтар Светом Антуну Пустињаку. Ходочасничко место у барањском месту Мариађид се такође води од стране фрањеваца где је у цркви код олтара посвећеног Светом Антуну Падовском и једна лепа слика монаха Антуна“(БАЛИНТ 1998: 165).