Било је времена када је читава Чока припадала једном човеку, Марцибању. Наравно, то је могло да буде његово све дотле док се није опрости од овога света. Иако се са фијакером, баш и није запутио на други свет. Горд човек је био тај Марцибањи. Ишао је њему у сусрет неки човек са трошним колицима и стао је поред пута, баш онако како приличи, али то Марцибањију није било довољно него је заповедио кочијашу „Удри тог ритавца право међ` очи!“ Али је већ и узео бич и ошинуо је по сељаку који је скинуо шешир са главе. Хеј, да је само знао да је тај ритави сељак који му је скинуо шешир у знак поздрава и поштовања, заправо краљ Маћаш (Матија Корвин)….! Али ко је и марио за Маћаша у читавој Чоки када је ту би он, Марцибањи, све и свја овде. Све док није стигло писмо са краљевим печатом, донео га изасланик, да он Марцибањи, у свој својој телесној величини иде пред краља или да пошаље у једном комаду четири фунте меса од свог тела …..
Није се одмах Чока вратила Чоканима, али је сигурно да нико није чекао Марцибањија назад. У најбољем случају, још једном или другом приликом краља Маћаша.